Škola na prvom mestu

Mnoge vrhunske sportiste gledamo samo na televiziji, retko nam se pruži prilika da ih vidimo uživo, a skoro nikada da sa njima i popričamo. Zahvaljujući tome što smo deo ekipe đaka reportera, to nam je sve češće moguće. Takosmo u svečanoj sali Opštine Kikinde, 6. aprila, razgovarali sa Predragom Peruničićem, osvajačem brojnih medalja sa našom rukometnom reprezentacijom.

Da li ste nekada bili na Školskoj olimpijadi?
- Jesam, više puta.
Da li ste osvojili nagradu?
- Tada smo svi osvajali nagrade, ali najvažnije je da sam iz takmičenja izašao kao sportista, što mi je bila „odskočna daska“.
Kako Vam je bilo u klubu kada ste počeli da se bavite rukometom?
- Bilo mi je u svakom pogledu odlično, znao sam šta hoću. Savetujem vama da budete dobri đaci, da budete uporni i da se bavite sportom.
Kako su Vam tada izgledali treninzi?
- Treninzi su bili u skladu sa rastom i svaki trening je naporan kao što je i svako učenje naporno. Ali,čovekkojinešto žarkoželii trudi se,svojsan i ostvari.
Kakav je osećaj osvojiti srebrnu medalju na Svetskom kupu?
- Osećaj je prelep.
Za koje klubove ste igrali?
- Igrao sam za mnoge klubove, u Aziji, Evropi...
Koliko su Vaši treneri uticali na Vas da postanete svetski šampion?
- Prvo su tu bili učitelji i profesori da mi pomognu da pronađem svoj sport, a kasnije su mi treneri samo pomagali da taj sport što više usavršim.
Da li ste imali podršku porodice i koliko Vam je ta podrška značila?
- Da, maksimalno. Ali, nisam smeo da zapostavim školu, tako da je škola uvek bila na prvom mestu.
Na šta ste najponosniji u karijeri?
- Najponosniji sam na to što sam osvojio medalju za našu državu, što sam proputovao ceo svet zahvaljujući sportu i što sam postao poznat zahvaljujući sportu.

Anđela Kovačić, VII4